Према најновијим подацима Републичког завода за статистику (РЗС) за децембар 2025. године, просечна нето зарада у Србији износила је 124.089 динара. Међутим, овај број за већину радника остаје недостижан циљ, јер чак 70% запослених прима плату која је мања од овог износа.
Живот у доњим децилима: Колико се заиста зарађује?
Нова анализа РЗС-а, која сврстава запослене у десет категорија према висини примања, показује дубок јаз у стандарду:
Најниже плате: Првих 10% запослених прима до 63.483 динара.
Сваки пети радник: Запослени у другом децилу остварили су примања до 68.755 динара, што значи да 20% радника у Србији месечно располаже износом мањим од ове суме.
Медијална зарада: Медијална нето плата за децембар износила је 90.819 динара (тачно пола запослених прима до овог износа). Чак ни они у четвртом децилу, са платом до 80.317 динара, не успевају да се приближе медијани, а камоли просеку.
Ко чини „елиту“ са платом од 185.000 динара?
Да бисте ушли у ред топ 10% најплаћенијих радника у Србији, потребна вам је нето плата од најмање 185.000 динара. Ову групу углавном чине запослени у специфичним секторима:

Програмирање и комуникације: Просечна децембарска плата износила је чак 264.793 динара.
Финансијске услуге и осигурање: Просек од 174.875 динара.
Научне и техничке делатности: Просек око 168.923 динара.
Зашто је децембарска статистика „варљива“?
Стручњаци упозоравају да је просек од 124.000 динара вештачки увећан због децембарских исплата које традиционално укључују:
Тринаесте плате и бонусе за крај године
Новогодишње награде повезане са пословним успехом предузећа
Исплате заосталих примања пре закључења фискалне године
Подаци Еуростата: На зачељу Европе
Ситуација постаје још мрачнија када се Србија упореди са остатком континента. Према подацима SILC (Анкета о приходима и условима живота), око 20% грађана Србије налази се у ризику од сиромаштва.
Посебно поражавају подаци за најсиромашнији децил (око 664.000 становника) који годишње по глави становника располаже са свега 2.000 евра, што Србију, уз Црну Гору, сврстава у најсиромашније земље Европе. Истовремено, јаз је толики да један одсто најбогатијих има чак седам пута већи доходак од осталих 99 одсто становништва.





